Delite na Facebook    
Trend ostaje netaknut

19.10.2011

Potražnja za zlatom je u drugom kvartalu bila 920 tona.

U julu i avgustu, velika potražnja investitora je podigla cenu zlata na nove istorijske maksimume. Početkom septembra, bio je postavljen rekord 1923,7 USD za troi uncu. Onda se trend obrnuo a zlato je oslabilo na 1622 dolara.

Prema informacijama World Gold Council-a je bila globalna potražnja za zlatom u drugom kvartalu 920 tona. Imajući u vidu da cena zlata veoma raste, iznenađujuća je velika potrošnja zlata u zlatarstvu. Potražnja u ovom sektoru je u drugom kvartalu porasla za 6% na 443 tona. Najveća potražnja za zlatom je i dalje u Indiji i Kini, gde je porast ukupne potrošnje veći za 38% ili 248 tona, odnosno, za 28% na 166 tona. Obe zemlje se brzo obogaćuju ali se u istom trenutku bore sa preteranom inflacijom. Zbog toga stanovništvo ovih zemalja radije kupuje realne aktive (nekretnine). Prema Bombay Bullion Association bi ovogodnišnji uvoz zlata mogao da poraste na 1000 tona. Strana ponude već reaguje na veoma visoku cenu. Rudarska proizvodnja je porasla za 7% na 709 tona u odnosu na pretgodnu godinu.

Investitori su tokom letnjih meseci najviše kupovali plemenite metale. Razlog je bio pre svega produbljivanje krize u južnoj Evropi. Bankarski sektor Italije, Španije pa i Francuske, ima problema sa velikim brojem neplaćanih kredita. Mogući bankrot Grčke, prilikom kojeg bi se morali da otpišu deo vrednosti svojih obveznica, magao bi dovesti na ivicu bankrota nekoliko velikih institucija. Evropsko mađubankarsko tržište je počelo da se zaleđuje, što je nateralo Evropsku centralnu banku da od avgusta odkupuje od banaka španske i italijanske državne obveznice. Od maja 2010, kada je počela da kupuje grčke državne obveznice, dodala je u svoj bilans državne obveznice država iz južne Evrope za oko 180 milijardi evra. To je veoma kontroverzna monetarna politika, koja bi par godina unazad bila van razmatranja. Druga mera zaštite je bilo obezbeđenje šestomesečnih kredita u dolarima.

Zbog pogoršanja ekonomskih izgleda i evropskim problemima, investitori su očekivali da će američka centralna banka proglasiti treći program kvantitativnog olakšanja. FED se nije odlučio za ovo, samo je krajem septembra izjavio da će promeniti strukturu svog bilansa. Za sada neće izdati novi jefitni novac u opticaj. Na investitore je ova informacija delovala kao hladan tuš, a nekoliko dana posle zasedanja su bili plemeniti metali pod jakim pritiskom prodaje.

Program kvantitativnih olakšica je obnovljena i od strane Britanske centralne banke. Takođe, ECB je odlučila da kupi od banaka još vrednostnih hartija sa pokrićem. Blaža monetarna politika bi krajem godine mogla da bude odobrena i u nekim zemljama u razvoju. U Brazilu, krajem avgusta su smanjene glavne kamatne stope za 0,5 pb na 12%, a analitičari očekuju da bi se do kraja godine mogla desiti dalja redukcija za 1%. Pristup ka jeftinijem novcu bi trebalo da bude jednostavniji. Zbog toga se u sledeća tri meseca očekujeda će cena zlata ostati u uzlaznom trendu. Kratkoročno oslabljenje će biti idealan za kupovinu. 

<< nazad